Било је то једног септембра. Мојој сесртри је био рођендан, и како то доликује обичају, било је пуно сликања (поготово што сада имам дигитални фото-апарат).

  После пар дана наишао сам на један мени јако занимљив програмчић Sony Vegas. У том тренутку знао сам врло мало о њему, али сам имао жељу да га испробам.

  И тако, управо тог дана, дошла је мени јако добра другарица, и у свом усхићењу од претходног учења за сутрашњи испит, ничим изазвана села је на столици испред компјутера.

  "Невероватно", помислих, "па ја се не сећам када сам је последњи пут видео тако близу мом компјутеру, и то у тренутку када није укључена нека вожња". Но добро.

  У том тренутку дошао сам на једну јако занимљиву идеју. Хтео сам да се мало забавимо, а истовремено испробам како ради Vegas.

  Дволкиком на жуту иконицу отворио се прозор програма о коме сам знао само то да се користи за видео обраду. Ок. Копирао сам добар део слика са рођендана у једну видео траку, дао другарици микрофон и рекао: 

  "Кад дам знак главом ти удри".  

  Шалим се, нисам то рекао.   Заправо, требала је да почне да коментарише слике чим ја пустим време у Vegas - у. Тако је и било, и после нешто више од пет минута, није било више слика за коментарисање.

  Пустио сам из почетка да видим шта смо урадили. 

  "Ха, ха. Занимљиво". Испало је ок. Коментари су били јако интересантни поготово због тога што их је смишљала у тренутку кад би видела слику. Али...

  "А шта би могло да ради ово дугме", помислих. Померио сам га удесно док се није исписала бројка 1,5. Пустио сам поново све.

  "Ха ха ха ха, хи хи хи хи ха ха ха". Екстра. Заправо сам само убрзао цео снимак, па је њен глас звучао пискавији. Екстра.

  И тако сам већ следећег дана склопио почетак и крај у облику уводне и одјавне шпице, поставио музику, где ми је мало и сестра помогла, и филм је био спреман за "јавност". Људима се свиђао, било им је интересантно. Супер.

  Ето, тако је некако настала идеја Милфилма, као неког потписа филмовима које сам смислио, снимио, или само монтирао и који је наводно проистекао нешто касније из Милсофта - тј. мог програмерског стваралаштва. У сваком случају забавно је.

 П.С. Хтео бих да се захвалим мојој најбољој другарици Ани која ми је у том тренутку дала велику мотивацију за даљи рад.

 П.П.С. Мислим да је ипак права срећа да је сутрадан имала испит. Јер да није, можда не би била довољно расположна за овако нешто.

                                                                                            крај првог дела

                                                                                            део други ---->