<<Три међусобно зависна јарета снебљивца
Рапунцела
Некада давно живљаше један котлокрпа. Био је веома неповољног материјалног стања. Његов мањак материјалног постигнућа не подразумева да су све котлокрпе економски маргинализоване, или да - ако јесу, заслужују да тако и буде. И, док архетипски котлокрпа у класичним причама за децу увек на крају буде ишибан, ова конкретна особа, била је котлокрпа по занату и само је игром случаја била у неповољном економском положају.
Три међусобно зависна јарета снебљивца
Некада давно, на предивном обронку једне планине, живела су три јарета, сва три од исте мајке. Презивали су се Снебљивац, и били су врло везани једно за друго. Током зимских месеци, живели су у бујној, зеленој долини, а њихови еколошки отисци су задржавали најнижи могући ниво.
Румпелштилцкин
Једном давно у једном далеком краљевству живљаше млинар који је био у веома неповољном економском положају. Овај млинар делио је скромно станиште са ћерком јединицом, једном самосталном младом женом по имену Есмералда. Е сад, млинар се више стидео свог сиромаштва, него што се љутио на економски систем који га је ставио на маргине догађања, па је стално био у потрази за начином да се брзо обогати.
"Кад бих само могао да удам ћерку за неког богаташа", размишљао је, на свој мушки шовинистички и застарели начин, "њен живот би био испуњен, а ја не бих морао више ни дана да радим до краја свог живота." И дође му надахнуће како да оствари овај отрцани циљ. Пустише глас да његова ћерка може да упреде обичну шталску сламу у чисто злато. Са овом неистином, привућиће пажњу многих богаташа и удати Есмералду. (Даље)
Ево најзад и мене! 
После више покушаја измене изгледа овог мог малог блога... (Даље)
<<Царево ново одело
Три мала прасета
Била једном три прасета која су живела заједно, у међусобном поштовању и хармонији са својим окружењем. Користећи материјал који је пристајао том околишу, сваки себи сагради лепу кућу. Једно прасе изгради кућу од сламе, друго од прућа, а треће од балеге, глине и лозе које је обликовало у опеке и испекло у маленој циглани. Кад то завршише, задовољна урађеним послом, прасад одахнуше, намеравајући да наставе живот у миру и самопрегалаштву.
Али, њихова идила брзо је разбијена. Једног дана, наиђе велики, зао вук са експанизионистичким идејама. Он угледа прасад и веома огладне, и у физичком и у идеолошком смислу. Кад прасад угледаше вука, отрчаше у кућу од сламе. Вук дојури до куће и стаде да лупа на врата вичући:"Прасићи, прасићи, пустите ме унутра!" (Даље)