Из књиге "Политички исправне бајке за лаку ноћ" Џејмс Фин Гарнера


Црвенкапица

Била једном једнам млада особа коју су звали Црвенкапа. Живела је са мајком на ивици шуме. Једног дана мајка ју је замолила да однесе котарицу са свежим воћем и минералном водом до бакине куће - и то, да напоменем, не зато што је то женски посао, већ зато што је то једно добро дело којим се младима усађује осећање заједништва. Поред тога, бака није била болесна, пре би се могло рећи да ју је и физичко и ментално здравље одлично служило и да је била потпуно способна да се брине о себи као сваки одрастао човек.

Тако Црвенкапица крете са својом котарицом кроз шуму. Многи људи верују да је шума злослутно и опасно место и никада тамо нису крочили. Међутим, Црвенкапица је у својој, тек пропупелој полности, имала довољно самопоуздања те је та, тако очигледно Фројдовска, поставка није ни најмање застрашила.

На путу ка бакиној кући, Црвенкапицу пресрете вук и упита је шта носи у котарици. Она је одговорила: "Неколико здравих залогаја за моју баку, која је свакако способна да се брине о себи као сваки одрастао човек."

Вук је рекао: "Знаш ли ти, драга моја, колико може бити опасно за такву једну девојчицу да сама иде кроз шуму."

А Црвенкапица ће на то: "Налазим да је ваша, мушки шовинистичка опаска, изузетно увредљива, али само ћу да је игноришем, с обзиром да већ традиционално имате статус отпадника из друштва, па сте били приморани да развијете свој сопствени, иако подједнако вредан, поглед на свет. Е сад, извините, мораћу да наставим свој пут."

Црвенкапа продужи главном стазом. Али, како га је његов извандруштвени статус ослободио ропског праћења линеарног, западњачког начина размишљања, вук је знао краћи пут до бакине куће. Он упаде у кућу и поједе баку, што је сасвим исправан поступак за једног месождера, какав је он. Онда, неоптерећен крутим, традиционалистичким примислима о томе шта је мужевно, а шта женствено, он навуче бакину спаваћицу и успуза се у кревет.

Црвенкапица је ушла у колибицу и рекла: "Бако, донела сам ти да презалогајиш нешто што је без масти и соли, како бих те поздравила у твојој улози мудрог и брижног матријарха."

Из кревета, вук тихо рече: "Приђи ми ближе, дете, да могу да те видим."

Црвенкапица рече: "О, ја сам заборавила да на оптичке надражаје реагујеш као слепи миш. Бако, како су ти само велике очи!"

"Много су тога виделе, и много тога опростиле, драга моја!"

"Бако, како ти је само велики нос - што је, наравно, релативна ствар, а и леп је, на неки свој начин."

"Много је тога намирисао, и много тога опростио, драга моја!"

"Бако, како су ти само велики зуби!"

А Вук ће: "Сасвим сам задовољан овим ко сам и овим што сам," и искочи из кревета. Зграби Црвенкапицу у своје канџе, спреман да је прождере. Црвенкапица поче да вришти, и то, не узбуњена пред вуковим очигледним транвеститским тенденцијама, већ због његовог свесног залажења у њен лични простор.

Њено је вриштање чула дрвосекач-особа (или техничар за балванска горива, како више воли да га зову). Упао је у кућицу и, угледавши метеж, покушао да интервенише. Али, кад је подигао секиру, и Црвенкапица и вук се зауставише.

"А шта ли си ти то смислио да урадиш?" упитала га је Црвенкапица.

Дрвосекач-особа трепну и покуша да одговори, али му ни једна реч не паде на памет.

"Упадаш овамо као неандерталац, препушташ оружју да мисли за тебе!" Она поче да виче: "Мушки шовинисто! Понижаватељу других врста! Како само можеш да помислиш да жене и вукови не могу да реше сопствене проблеме без помоћи неког мушкарца!"

Кад је чула овај Црвенкапицин страствени говор, бака искочи из вукових уста, зграби секиру дрвосекач-особе, и одсече му главу. После свих ових напора, Црвенкапица, бака и вук схватише да имају известан заједнички циљ. Одлучише да оснују једно алтернативно домаћинство које ће се темељити на међусобном поштовању и сарадњи. И тако живљаше срећно у шуми дуги низ година.

                                                                         Царево ново одело>>>