<<Три мала прасета

Румпелштилцкин

 Једном давно у једном далеком краљевству живљаше млинар који је био у веома неповољном економском положају. Овај млинар делио је скромно станиште са ћерком јединицом, једном самосталном младом женом по имену Есмералда. Е сад, млинар се више стидео свог сиромаштва, него што се љутио на економски систем који га је ставио на маргине догађања, па је стално био у потрази за начином да се брзо обогати.

    "Кад бих само могао да удам ћерку за неког богаташа", размишљао је, на свој мушки шовинистички и застарели начин, "њен живот би био испуњен, а ја не бих морао више ни дана да радим до краја свог живота." И дође му надахнуће како да оствари овај отрцани циљ. Пустише глас да његова ћерка може да упреде обичну шталску сламу у чисто злато. Са овом неистином, привућиће пажњу многих богаташа и удати Есмералду.

    Глас се рашири по краљевству брзином шумског пожара и ускоро стиже до принца. Будући халапљив и приглуп, попут већине људи његовог друштвеног положаја, он поверова гласинама и позва Есмералду да првомајске празнике проведе у његовом двору. Али кад она стиже, нареди да се стрпа у тамницу препуну сламе и да јој се наложи да је упреде у злато.

     Закључана у тамници, страхујући за свој живот, Есмералда седе на под и заплака. Никад јој се раније пред очима јасније не указа експлоатативност патријархата. Док је тако плакала, некакав мајушни човек у чудном шеширу се појави у тамници.

    "Зашто плачеш, драга моја?", упитао је.

    Есмералда се престрави, али му ипак одговори: "Принц ми је наредио да сву ову сламу испредем у злато."

     "Али зашто плачеш?", опет ће он.

    "Јер то не може да се уради. Шта је теби, ометен си и у интелектуалном развоју, или шта?" 

    Различито обликован човек се насмеја и рече: "Лепотице, сувише размишљаш левом страном свог мозга, тачно то. Али имаш среће. Ја ћу да ти покажем како да испуниш тај задатак. О, да. Али прво мораш да ми обећаш да ћеш учинити штагод да затражим заузврат."

    Како није имала избора, Есмералда даде пристанак. Да би претворили сламу у злато, они је однеше у оближњу пољопривредну задругу, где је употребише да прекрију један стари кров. Са сувљим кућама, сељаци постадоше здравији и продуктивнији, па постигоше рекордну жетву пшенице за локалну употребу. Деца у том краљевству постадоше јака и висока, завршише задружну школу, и постепено преобратише краљевство у узорну демократију, без економске или полне неједнакости и са ниском стопом смртности новорођенчади. Што се принца тиче, њега је разбеснела гомила ухватила ван палате, па га насмрт избола вилама. Новац за нова и нова улагања сливао се са свих страна света, па се сељаци сетише Есмералдиног великодушног поклона у сену и наградише је многим шкрињама злата.

    Кад све ово би учињено, мајушни човек у чудном шеширу се насмеја и рече:"Ето, тако се слама претвара у злато." Онда његово лице поприми претећи израз. "Сад, кад сам ја обавио свој посао, ти мораш испунитисвој део нагодбе. Даћеш ми своје прворођено дете!"

    Есмералда му оштро узврати: "Не морам ја да преговарам нисаким, ко би хтео да се меша у моје репродуктивно право!"

    Вертикално ускраћен човек устуче пред убеђењем које јој се осећало у гласу. Одлучивши се да промени тактику, рече лукаво: "У реду, лепотице. Ослободићу те нагодбе ако погодиш моје име."

    "У реду", рече Есмералда. Застала је на тренутак, куцнула прстом по бради, и рекла: "Да л' би твоје име могло да буде..., ух, не знам, можда... Румпелштилцкин?"

    "ААААААККККК!!", завришта човек нестандардне висине. "Али... али... како си погодила?"

    Она је одговорила: "Још увек носиш значку са својим именом, са Семинара за јачање малих људи."

     Румпелштилцкин врисну бесно и удари ногом о под. Утом се земља отвори и прогута га у облику дима и сумпора. Са својим златом, Есмералда се пресели у Калифорнију и отвори клинику за контролу рађања у којој је подучавала друге жене како да не постану робови својих репродуктивних органа. И живљаше тако до краја живота као испуњена, посвећена, невенчана особа.     

                                                              Три међусобно зависна јарета снебљивца >>